 |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Kanadske Utve naši avioni u inostranstvu |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
autor teksta: Dragan Kolundžić
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Na prvi pogled, možda ste pomislili da je ovo tekst o fauni Kanade , da je umesto u “National Geographic” greškom završio baš ovde. Ali nije, već se radi o našim avionima koji su dospeli u tu daleku zemlju. Na početku, odnosi se o modelu Utva 66(V-51) koji je još početkom sedamdesetih pojavio na našem nebu. Teško je zamisliti da je tada na osnovu zahteva RV o nameni same letelice, razmišljalo o mogućnosti njene komercijalizacije u vremenu blokovske napetosti i popularnosti cesninih modela. I pored ovoga ušlo se u proizvodnju sa namerom da nakon korišćenja u RV budu predati aerokubovima. Po završetku “vojničke” službe model bi bio testiran u klubovima radi definisanja namene. Odmah je uočena mogućnost korišćenja za padobranske skokove kao i robusni stajni trap pogodan travnatim polupripremljenim pistama kao pozitiva stvar, dok potrošnja goriva kao muka, ponekad nerešiva. Proizvodnja se zaustavila na 75 primeraka i jos 4 u hidroverziji, ali samo poneki u civilnoj upotrebi.
Kada je došlo vreme za povlačenje sa “vojnog” spiska počinju ratni sukobi na Balkanu, te ostaju aktivne koristeći ih svaka strana koja bi mogla doći do njih. Primerci koji su ostali kod nas su smatrani zastarelim te se civilna upotreba nametnula kao jedino rešenje. A onda nastaje preokret, Utva postaje popularna za svetsko tržište i lagano jedna po jedna odlaze zajedno sa "Galebovima", "Kragujima" itd. Tako umesto da se nametnemo tržištu novim modelima, mi prodajemo stare letelice ljubiteljima oldtajmera željnih neudobnih kabina, bučnih motora i sa oznakama starog RV. Možda je za neke to bilo izvozni “uspeh” domaće industrije, da se vraćamo u svet i da zauzimamo mesto koje nam pripada u vremenu kada ni pre kao ni posle nismo uspeli da proizvedemo bar jedan avion. Sa druge strane u javnosti nisu bile prezentovane brojke našeg “izvoza” tako da se danas teško može sagledati veličina uspeha.
|
Avioni koji su raznim putevima stigli do Kanade su ispunili očekivanja svojih vlasnika. Pre svega svojom pouzdanošću, motorom Lycoming GSO-480BJ6 poznatim mehaničarima tog prostora, uz to još oštra konkurencija od strane de Havilland DHC-2 Beaver namenski pravljenog za surove uslove koji vladaju na severu. Problemi sa gorivom nisu zadavali muke novim vlasnicima zbog jasne ekonomske razlike u odnosu na nas, dok se upotreba hidroverzije pokazala podjednako pouzdanom kao i klasična. Tako po ko zna koji put naše “ptice” nisu nas obrukale, već naprotiv prikazale svetu da smo sposobni napraviti “izazivača” svetski poznatim markama. Ali priča ima i drugu stranu, da sve manje i manje ovakvih Utvi leti kod nas i da će jednog dana ako se ovo nastavi ostati samo sećanja. Zato se nadamo da imamo snage da ih sačuvamo i da će jednoga dana sve Utve poleteti na jug, ka mestu svog nastanka. Avioni Utva 66(V-51) u Kanadi:
Copyright © Dragan Kolundžić obrada © Dejan Vukmirovic AirSerbia 2003. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
