 |
||||
|
AERO-ARHEOLOGIJA Malo tradicije, malo više para |
||||
|
autor teksta: Dragan Kolundžić |
|||
|
|
Aeroarheologija: malo tradicije, malo više para Vazduhoplovna ili uslovno nazvana aeroarheologija predstavlja jednu veoma raširenu granu arheologije. Sastoji se u pronalaženju i očuvanju starih vazduhoplova i njihovih delova. Iz dana u dan doživljava sve veću ekspanziju, nažalost ne samo iz dobronamernih pobuda već i zbog unosne trgovine eksponatima. Veliki muzeji i vlasnici privatnih kolekcija odavno su shvatili da nabavka »novih« i nedostajućih primeraka egzotičnih letelica predstavlja pravi magnet za privlačenje novih posetioca. Prvi stepen u dobavljanju takvih eksponata je njihovo pronalaženje u bilo kakvom stanju, a potom sledi dugotrajna i skupa restauracija u cilju dovođenja stanja eksponata na nivo originala. Prva uslovnost ovakve vrste delatnosti je posedovanje dovoljno početnog kapitala zbog čega samo najbogatije ustanove ili pojedinci mogu da se upuste u ovakvu avanturu. U ovaj lanac uključeno je mnogo ljudi i njihov najjači motiv je najčešće novac. Slikovit primer je Rusija gde su formirane nezvanične grupe koje krstare prostranstvima Rusije i pronalaze raritete koji kasnije završavaju daleko van države. Reprezentima muzeja i kolekcionarima, posebno su privlačne siromašne države u kojima ne postoji predstava o vrednosti ostataka vazduhoplova te ih prodaju u bescenje. Neke su pak zemlje pokušale da zaštite svoje istorijsko nasleđe ali se na primeru Mađarske pokazalo da i tu treba imati itekako dobar plan i koncepciju od samog početka do kraja tj. od pronalaženja do izlaganja eksponata. Zašto? Recimo, oblast oko jezera Balaton bogata je ostacima raznih aviona. Predstavnici lokalnog muzeja pronalazili su takve avione i zatim pokretali akcije spasavanja. Iz jezera su prvo izvadili ostatke Junkersa Ju-88 da bi nakon toga shvatili da nisu u stanju da proces odrade do kraja, tj. da avion restauriraju na željeni nivo. Taj avion je potom završio u Nemačkom muzeju. Uskoro se nešto slično desilo i sa legendarnim Štormovikom Il-2. Po izvlačenju iz jezera, Il-2 biva osavljen na otvorenom delu vazduhoplovnog muzeja Solnok bez ikakvog plana šta i kako dalje sa tim avionom. Nakon toga, dobronamerni stručnjaci Mađarima predlažu da do »boljih« vremena takvi rariteti budu ostavljeni na mestima pronalaženja jer su tamo možda i bolje »sačuvani« nego u nekim otovorenim skladištima.
Jugoslovenska aeroarheologija-nadležnost Muzeja jugoslovenskog vazduhoplovstva (MJV)?
Aeroarheologijom se kod nas, na organizovan i ozbiljan način dosad bavio samo MJV (muzej juguslovenskog vazduhoplovstva). S obzirom da se radi o relativno malom broju ljudi, teško je očekivati da su bili u stanju da svojim aktivnostima pokriju celu teritoriju bivše a i sadašnje zemlje (da smo samo od zvaničnih institucija očekivali istraživanja, verovatno još ni do danas ne bi bio otkriven Lepenski vir i mnoga druga mesta). Prve vazduhoplovne eksponate je na ovim prostorima počeo da skuplja Vojni muzej na Kalemegdanu kao ustanova koja prikuplja i čuva eksponate od značaja za vojnu istoriju. |
Do stvaranja MJV je između ostalog sačuvao: zbirku avio motora (ustupljena 1961. godine novoosnovanom MJV), krakove elisa aviona IL-18 koji je imao udes na Avali (1965.), motor aviona Njepor 27 (oboren 1918.godine) izvađen iz Prespanskog jezera, deo krila aviona Brege 19 (aviona Rudija Čajaveca). Iako se iz iznetog vidi određena sklonost ka ovoj vrsti arheologije sa njom se nikada nije nastavilo na nekom organizovanijem, višem nivou što je za posledicu imalo nepostojanje organizovanog vazduhoplovnog izložbenog prostora kao što to poseduju ostali muzeji takvog tipa. Razlog je možda ležao u činjenici da je formiran MJV na koje je uskoro pao sav teret. Kako se razvoj MJV pokazao dosta mukotrpnim i dugotrajnim procesom, pojedine akcije nisu mogle doći do izražaja ili se o njima malo govorilo. I u najboljim vremenima ozbiljnijih sredstava za provođenje kompleksnih operacija pretraživanja na pronalaženju novih eksponata nije bilo. Pojedine akcije vršene su u momentima kada se cenilo da neće puno koštati ili su u pitanju bila iznanadna otkrića koja su uslovljavala neophodnost brzog reagovanja. Tako su npr. otkriveni avioni B-24 Liberator u Dunavu kod Smedereva, zatim Avia BH-33 u Dunavu kod Rama i Albatros D.V u Dojranskom jezeru (usledilo je prvo organizovano izvlačenje ostataka od strane MJV).
obrada © Dejan Vukmirovic AirSerbia 2003. |
||
