 |
|||||||||||||||||||||||||||||
|
NA IVICI ZVUČNE BARIJERE Boeing Sonic Cruiser |
|||||||||||||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||||||||||||
|
U tekućim projektima stoji da će ovaj transonični putnički avion biti napravljen uglavnom od plastike. Boing razmatra da 60% strukture bude napravljeno od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima, što je zapravo kompozitni materijal iste jačine kao i
aluminijum ali znatno lakši. To nije novost u avio-industriji jer se kompoziti koriste još od '70-tih godina i popularni su među vazduhoplovnim inženjerima. Čak 10% strukture Boingovog najnovijeg civilnog aviona 777 sastoji se od plastike. Januara 2002. godine Boing je sklopio ugovore sa japanskom avio-industrijom (JAI) koja uključuje teške industrije kompanija Micubiši, Kavasaki i Fudži, u cilju razvijanja visokih tehnologija koje obuhvataju razvoj kompozitnih materijala za "Sonic Cruiser" i potencijalne nove avione. Boing ima dugogodišnju saradnju sa JAI koja datira još od 1969. godine, a preko 85 japanskih kompanija su partneri u programima čitave familije Boingovih komercijalnih letelica. Ali kako je "Sonic Cruiser" još u fazi dizajniranja ništa nije konačno pogotovo kada se ima u vidu izjava Volta Žileta:
Međutim, potonji izveštaji za javnost iz Boinga govorili su da se stručni tim ipak odlučio za strukturu od kompozitnih materijala imajući u vidu da se pridružnica Boing Kompanije u Vinipegu "Boeing Canada Technology" priključila razvojnom timu "Sonic Cruiser"-a. BCT Vinipeg ima veliko znanje i dugogodišnje iskustvo u proizvodnji kompozitnih materijala, i glavni je proizvođač strukturnih kompozita za familiju Boingovih putničkih aviona familije 7X7, počevši od 737 pa sve do 777. "Nama je veoma drago da je dato priznanje znanju, veštinama i stručnosti zaposlenih u Vinipegu i što će ono biti iskorišćeno da ovaj neverovatni avion postane stvarnost" rekao je Mark Ros, generalni direktor podružnice u Vinipegu. "Sonic Cruiser" je nov koncept aviona koji je Boing predstavio javnosti 29. marta 2001. godine. On ima revolucionarno novi konfiguraciju i dizajniran je da se kreće brzinama do Mahovog broja 0.98, što je povećanje brzine oko 20% u odnosu na klasične putničke avione. Time se postiže smanjenje vreme putovanja, okvirno za svakih pređenih 4900km ušteda je sat vremena. Ceo koncept daje mogućnost ne samo bržeg leta, putovanje ne zavisi samo od toga koliko se avion brzo kreće, već i od brojnih presedanja između udaljenih destinacija. Boing tvrdi da će njegov "Sonic Cruiser" biti sposoban neprestanog leta od "tačke do tačke" sa svojih neverovatnih 16670 kilometara doleta i time rasteretiti velike svetske zagušene aerodrome.
|
Planira se da letelica po sadašnjim nacrtima primi 225 osoba ali ovaj broj može da varira u rasponu od 100 do 300 ljudi. Sedišta bi trebalo da budu od po 8 u liniji sa dva reda za prolaz između. Glavne dimenzije aviona nisu poznate ali se pretpostavlja da će biti približne veličine Boinga 767. Dok su mnogi još uvek skeptični Boingov glavni takmac Erbas izjavljuje da je koncept "Sonic Cruiser"-a tehnički neizvodljiv. Oni planiraju da 2006. godine na tržište izađe novi AirBus džambo-džet A380 koji će prevoziti 555 putnika. Boing sa druge strane govori da je njihov novi avion bolje koncipiran za velike distance, putovanje "od tačke do tačke" i rasterećenje avio-puteva, dok je Erbasov A380 koncipiran za korišćenje na prebukiranim aerodromima i adaptiran preoptećenom avio-saobraćaju. Oni takođe ističu da njihov projekat košta 3 milijarde američkih dolara manje od Erbasovog 12 milijardi dolara "teškog" projekta. Ipak, ima i onih koji veruju u ovaj projekat prvog transoničnog lajnera i koji su prvi zainteresovani za kupovinu takve letelice, to su pre svega "United Airlines", "Singapore Airlines" i "Air Canada".
Da bi projekat zaživeo potrebno je bilo da se velike kompanije zainteresuju za njega. To se i dogodilo, međutim, pred kraj prošle 2002. godine kompanija Boing je bila primorana da odustane od projekta Sonic Cruiser usled nedovoljnog interesovanja vodećih avio-kompanija koje su bile i najveći potencijalni kupci ovog neobičnog putničkog aviona. Boing kaže da nije definitivno odustao od programa već ga je zamrzao na određeno vreme, dok u industriji ne zavladaju potrebni uslovi za nastavak projekta. Boingu je ovaj transonični avion trebalo da bude odgovor na evropski Erbas A-380 super-džambo. Ovom odlukom Boingovih čelnika kompanija je pretrpela još jedan svež udarac, jer je već ranije bila primorana da otpusti 35000 radnika i da prepolovi svoju proizvodnju koja je polako smanjivana posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine.
Copyright © Dejan Vukmirovic AirSerbia 2003.
|
||||||||||||||||||||||||||||
