 |
|
 |
|
|
Nakon što je na projekat helikoptera Boing-Sikorski RAH-66 “Komanč” potrošeno više od 6,9 milijardi U$ američka Armija je odlučila da obustavi njegov dalji razvoj. Javno obelodanjeni razlog je obezbeđivanje više sredstava za druge, perspektivnije programe.
|
|
|
RAH-66 je naoružani izviđački helikopter čiji je razvoj iniciran još
1982. godine, na vrhuncu hladnoratovske podele. Zapadne vojne
doktrine, koje su predviđale masovni udar oklopnih jedinica
Varšavskog pakta, konstantno su nametale zahteve za razvoj
adekvatnih sredstava kojima će biti odgovoreno na takvu pretnju.
Jedan od takvih “odgovora” bio je i ultramoderni helikopter RAH-66
nazvan “Komanč”. Njegova namena bila je prikriveno krstarenje
bojištem, otkrivanje protivničkih snaga te iznenadno dejstvo po
njima ili obeležavanje ciljeva za druge helikoptere - prevashodno
Apače. Ovako kompleksna i osetljiva namena u uslovima velikog prisustva protivnikove trupne PVO nametnula je pred konstruktore niz “domaćih zadataka”. Helikopter je trebao da poseduje visok nivo “stelt” karakteristika kako bi ostao neprimećen sve do ispoljavanja dejstva. “Nevidljivost” je postignuta specifičnim oblikom helikoptera, malim dimenzijama, smeštajem naoružanja u trup helikoptera, uklapanjem turele topa u trup, smanjenjem temperature izduvnih gasova motora, primenom novih rešenja na rotoru čime je smanjena buka itd…
Međutim, ono što je veoma interesantno je činjenica da helikopter RAH-66 nije oklopljen. Njegova težina je ispod 6 tona što mu u kombinaciji sa dva motora T-800 snage 1000 kNj daje izuzetnu pokretljivost i brzinu. Zato se s pravom smatralo da bi u potencijalnoj helikopterskoj borbi Komanč bio bez premca.
Ugrađeni računari su podatke o otkrivenim ciljevima obrađivali velikom brzinom i u realnom vremenu su ih data-linkom prosleđivali ostalim zainteresovanim činiocima.
|
Ovako zamišljen helikopter bio je veoma skup i njegov razvoj je trajao dugo. Prvi prototip poleteo je tek 4.januara 1996. godine. Vojnim planerima je već tada bilo jasno da je vrsta sukoba za koju je Komanč namenjen-prošlost.
Muzej umesto jedinice
Premda se u vazduhoplovnim muzejima već nazire mesto za “Komanča” iz vida ne treba izgubiti činjenicu da je RAH-66, u opsežnim opitnim letovima demonstrirao osobine koje su od njega tražene taktičko-tehničkim zahtevima. Međutim, ratna praksa mu je zapečatila sudbinu. U situaciji kada se američki helikopteri u Iraku i Avganistanu obaraju najprostijim ručnim bacačima, “stelt” tehnologija je, realno, izgubila svoj smisao. U takvoj situaciji vrh američke Armije je inicirao izradu studije kojom je trebalo da se ispita svrsishodnost daljeg ulaganja u “Komanč”. U relativno kratkom vremenu došlo se do zaključaka na osnovu kojih je projekat “Komanča” definitivno prekinut. Prvi i najbitniji momenat bile su finansije. Naime, do trenutka prekida programa na RAH-66 je potrošeno 6,9 milijardi U$. Do 2011. godine bilo bi potrošeno ukupno 14,6 milijardi U$ što bi uključilo i nabavku prve serije od 121 helikoptera. Da je tokom nekoliko decenija realizovana ideja o nabavci ukupno 650 Komanča kompletna cifra popela bi se na 39 milijardi U$. Po nekim proračunima, samo Komanči bi tokom svog upotrebnog veka trošili 40% armijskog budžeta namenjenog avijaciji. Takve cifre bile su i za američku vojsku previsoke.
Upravo zato, američka Armija će sredstva namenjena “Komanču” preusmeriti na unapređenje zaštite postojećih helikoptera koji danas trpe osetne gubitke u sukobima poput onog u Iraku. Većina transportnih i helikoptera univerzalne namene biće na taj način opremljena dispenzerima IC i radarskih mamaca, elektronskim ometačima, raznim signalizatorima i sl. Po novim planovima američka Armija do 2011. godine planira nabavku 796 novih letelica i modifikaciju više od 1400. I sredstva za razvoj i nabavku bespilotnih letelica biće udvostručena. Predstavnici američke Armije tvrde da do sada potrošeni novac nije “uzaludno bačen” jer će saznanja prikupljena na ovom projektu biti prenesena u program razvoja novog, zajedničkog višenamenskog helikoptera planiranog da se pojavi 2020. godine.
autor teksta: Slaviša Vlačić Copyright © AirSerbia 2004.
|
|
Copyright © AirSerbia
2002-2004. All rights reserved.
|
|
