 |
||||||||||||||||||
|
autor teksta: Slaviša Vlačić |
||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||
|
Britanski RAF je primio 228 primeraka verzije IDS u RAF-u označene kao Gr 1 (Gr 1A su taktički izviđači, Gr 1B su namenjeni dejstvu iznad mora) i 144 primeraka lovačke varijante ADV odnosno F3. Osim po broju primeraka RAF se isticao i po praktičnoj primeni Tornada posebno u Zalivskom ratu 1991. godine kada je ovaj tipa letelice izvršio preko 1600 borbenih letova. Upravo zato se od Britanaca i očekivalo da daju validne postavke neminovne modernizacije koju kroz svoj životni vek mora da prođe svaki tip borbenog aviona.
Pored ove činjenice indikativno je bilo da je RAF-ov inventar Tornada (posebno lovaca-bombardera) bio više nego šaren. Tako su npr. neki avioni imali ugrađen laserski daljinar ispod nosnog dela, neki su s druge strane bili opremljeni videokamerama ili generatorima IC slika, a neki su opet pa imali kablažu za nošenje Vinten kontejnera ili protivradarskih raketa ALARM …
Međutim, okolnosti od uticaja za modernizaciju Tornada nisu bile baš tako jednostavne i to iz više razloga.
|
||||||||||||||||||
|
|
|
|||||||||||||||||
|
Hladnoratovski koreni
Tornado je avion koncipiran u vreme hladnoratovske konfrontacije i njegova osnovna namena bila je izvođenje dubokih prodora na malim visinama i izolacija bojišta. To je u principu podrazumevalo udare po vitalnim potencijalima protivnika u operativnoj dubini. Aerodinamička šema sa promenjivom geometrijom krila kao i specifična oprema (kao što je npr. radar za praćenje konfiguracije terena) u potpunosti su bile podređene ovom, primarnom cilju. Međutim, nekako u vreme nestanka blokovske podele desio se i Zalivski rat koji je umnogome promenio postojeću fizionomiju rata u vazdušnom prostoru, a posledično i taktiku upotrebe lovačko-bombarderske avijacije. Posade Tornadoa su tada, u okviru koalicionih snaga, izvršavale tipične zadatke iz svoje namene. Oni su podrazumevali izvršenje najsloženijih i najopasnijih misija u kojima je trebalo neutralisati iračke vojne aerodrome. Zadaci su izvršavani iz brišućeg leta direktnim naletom na cilj što je rezultovalo procentualno velikim gubicima (ukupno je izgubljeno šest aviona). U javnosti je Tornado nezasluženo stekao reputaciju letelice “sumnjivih” kvaliteta što je britanskim stratezima ali i konstruktorima prilično otežavalo nameru da Tornadu povrate stari sjaj.
I dok su s jedne strane iskustava iz lokalnih intervencija i ratova relativno lako mogla bila uklopljena u izgled i namenu budućeg osavremenjenog aviona stvar je malo teže išla sa budžetom. Budžetska kresanja početkom devedesetih pogađala su i britansku armiju, ali RAF kao ozbiljno vazduhoplovstvo ipak nije mogao da dozvoli gubitak priključka sa savremenim trendovima. Pogotovo ne onaj koji se odnosio na njegov udarni tip borbenog vazduhoplova. Zanemarivanje lovaca F.3 ADV koji su po nekadašnjem scenariju trebali da zaustavljaju sovjetske bombardere iznad Severnog mora, možda je i moglo teoretski da se prihvati ali ne i lovaca bombardera Gr.1. Način razmišljanja je bio sasvim opravdan. Jer, britanske oružane snage konstantno su angažovane u raznim operacijama širom sveta, što je (u skladu sa politikom) dovodilo a i dovodiće do njihovog otvorenog učešća u pravim ratnim dejstvima. Borbeni vazduhoplovi su oštrica koplja kojim se fiktivno ili stvarno pritiskaju protivnici, i ostvaruju vojno-politički interesi-što političari vrlo dobro znaju. Ta logika je (doduše nakon nekoliko odlaganja) i bila presudna za odobravanje projekta obimne modernizacije verzije Gr.1. Ovaj projekat, iako zamišljen ranije i odlagan nekoliko puta, u punoj meri je zaživeo 4. aprila 1997. godine poletanjem prvog modifikovanog Tornada pod novom oznakom Gr 4.
Modifikacija: rutinski
ali neizbežan proces Modernizacija letelica je u suštini najisplativija u momentima kada one dospevaju na generalni remont. Vazduhoplov se tada rasklapa do u najsitnije detalje, zbog čega je olakšana ugradnja nove instalacije i opreme. S obzirom na resurse zapadne tehnike takve procedure vrše se obično na polovini upotrebnog veka vazduhoplova. One su poznate i pod pojmom MLU (Mid-Life Upgrade-u bukvalnom prevodu to bi značilo nadogradnja u sredini životnog veka upotrebe). Po ustaljenoj šemi takav pristup primenjen je i na avionu Tornado.
|
Zbog već pomenutih finansijskih ograničenja Gr.4 nije dobio sve ono što su stručnjaci RAF-a ocenili kao poželjno. To se odnosilo na doradu trupa i njegovo produžavanje, zatim stelt uvodnike vazduha, nove motore EJ 200, te povećanje udela kompozita u strukturi letelice. Međutim, od novih i željenih sistema elektronske opreme nije se odstupilo mnogo. Jedini spoljni detalj po kojem je novi Tornado mogao da se razlikuje od starog bila je još jedna izbočina u donjem delu nosa aviona. U njoj se našao FLIR uređaj zbog čijeg je smeštaja izbačen levi top tipa Mauzer kal. 27 mm.
Elektronika kao srž promene Suštinu modifikacije Gr.1 dobar deo stručnjaka sveo je na kokpit i uređaje u njemu. Tako je radi eksploatacije FLIR-a i NVG (naočara za noćno osmatranje) pilot dobio širokougaoni gornji prikazivač HUD a primerene promene doživelo je i kabinsko osvetljenje. To sada znači da sa ovakvom opremom posade Gr.4 mogu da se i noću upuste u “avanturu” brišućeg letenja aali sa mnogo većom dozom samopouzdanja. Ipak, radno okruženje u kojem treperi gomila senki zelenkastih nijansi još uvek izaziva veliko opterećenje za letače zbog čega pojedini od njih ovakav vid letenja porede i sa kompleksnim PC igrama. Planeri operacija ne haju baš mnogo za ovo viđenje i tvrde da je taktički aspekt poboljšanja postignut u manjoj potrebi za uključivanjem radara za praćenje terena koji neizbežno demaskira letelicu. Da bi se u neprijateljskom okruženju pilotu olakšalo snalaženje, na raspolaganju mu je osim termalne FLIR slike i digitalna mapa koja se projektuje na jedinom donjem prikazivaču (mapa sa Gr.1 koristila je klasičan film). Na njemu se prikazuje i taktička situacija koja pilotu ukazuje na raspored protivnikove PVO i ostale elemente taktičke situacije. Eksploatacija svih uređaja i sistema u kabini olakšana je i instalacijom HOTAS sistema (sve komande izvedene su u vidu dugmadi i prekidača na palici i gasu) koji u ovako kompleksnim borbenim mašinama veoma mnogo znači za smanjenje radnog opterećenja. Šanse za preživljavanje Tornada Gr.4 na bojištu uvećane su i novom generacijom precizno vođenih ubojnih sredstava. Za njihovu integraciju je više nego značajno bilo prilagođavanje modernim standardima u oblasti magistrala podataka (MIL STD 1553B i MIL STD 1760) i ugradnja savremenije centralne računarske jedinice. Tako recimo ,nova generacija Tornada nosi samonavođene bombe serije Pejvej bazirane na GPS-u, krstareće rakete Storm Šedou i protivoklopne projektile Brimston.
Svaki Tornado (a ne posebne podvarijante) moći će da potkači i kontejner TIALD za lasersko označavanje ciljeva ali i novi izviđački kontejner RAPTOR (zamena za stariji VICON) koji u sebi objedinjava elektroptički izviđački podsistem dometa 72 kilometra i IC jedinicu dometa 36 kilometra.
Modernizacija planirane flote od
142 aviona Gr.1 na standard Gr.4 ovih dana se privodi kraju. U tom broju
nalazi se i 24 izviđača Gr.4A koji na mestu topova imaju ugrađenu IC
izviđačku opremu. Međutim, svi avioni nastaviće i dalje da se konstatno
usavršavaju. Prema sadašnjim planovima sledi proširenje funkcija radara,
ugradnja nove identifikacione i komunikacione opreme ali i dodatak
data-linka koji je za avion ovakvog kalibra zaista “karika koja nedostaje”.
Copyright © Slavisa Vlacic obrada © Dejan Vukmirovic AirSerbia 2003.
|
|||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||
|
|
|
|||||||||||||||||
|
Copyright © AirSerbia
2002-2003. All rights reserved. |
||||||||||||||||||
