 |
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
autor teksta: Slaviša Vlačić |
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
PILATUSOV FAVORIT |
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
photo via J.Foley Turboelisni avioni su u kategoriji početne letačke obuke preuzeli primat od mlaznih aviona. Najprodavaniji avion te kategorije je švajcarski Pilatus PC-9 i njegove varijante koji se ujedno smatra i najboljim avionom te vrste.
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Do prvih meseci 2003, Pilatus je prodao preko 250 PC-9 aviona uključujući sledeće zemlje:
isporuke od 1987 dva je isporučio Pilatus, 17 je sastavljeno iz delova, a 48 je konstruisano u zemlji od strane Hawker de Havilland-a
od 1997, plus 3 nabavljena polovna aviona
od 1987
naručeno 16. januara 2003 za isporuku do sredine 2004. od 1989
od aprila 1986. isporuka od 1999. do marta 2000. zamenili su BAE Strikemasters
• SAD: 3 od 1991. 1993 godine oni su prebačeni u Sloveniju od decembra 1986. Prodati su preko British Aerospace-a
od novembra 1998. Unapređenja na njima radio je Izrael od 1987. Dva su vraćena Pilatusu posle ispitivanja od 1991. za vuču
meta (kao PC-9B). Isporučeni su od 1990. Takođe poseduju i jedan bivši
demonstracioni primerak iz avgusta 2000-te. |
Tokom sedamdesetih godina, u vreme početaka naftne krize, troškovi letačke obuke su i najbogatijim vazduhoplovstvima postajali sve neodržljiviji. Jedno od rešenja bilo je konstruisanje turboelisnih aviona čija je eksploatacija u početnoj letačkoj obuci osetno jeftinija od upotrebe mlaznjaka slične namene.
Rodonačelnikom te kategorije se
smatra avion PC-7 švajcarske firme Pilatus (Pilatus) projektovan krajem
šezdesetih godina. Njegov naslednik bio je PC-9 koji je od prethodnika
zadržao sličan izgled ali samo 10% primenjenih sklopova i tehničkih rešenja.
Prototip PC-9 poleteo je prvi put 7.maja 1984.godine. U tom momentu, put na
tržištu već je bio utrt (PC-7 prodan je u oko 500 primeraka velikom broju
korisnika), pogotovo jer su i najjača vazduhoplovstva turboelisne avione
prihvatili kao budućnost početne letačke obuke. Sa maksimalnom brzinom od 556 km/h PC-9 je skoro dostigao maksimalne brzine mlaznih aviona dotad korištenih u početnoj obuci, a to su bili francuski Fouga Magister, italijanski MB-326, čehoslovački L-29 i britanski Jet Provost. Mada proizvodna cena PC-9 nije mnogo niža naspram prethodnika (procenjuje se na oko 5 mil.$), eksploatacioni troškovi u vidu potrošnje goriva i resursa su osetno niži.
Prvi veliki ispit za PC-9 bili su
konkursi britanskog i francuskog vazduhoplovstva za novi školski avion kada
je tržišnu utakmicu dobio brazilski Embraer sa EMB-312 Tucano
(britanski Shorts ga je kasnije izrađivao licencno). »Uteha« je došla
kasnije u vidu pobede na konkursu JPATS (Joint Primary Air Training System)
za školski avion američkih oružanih snaga, definitivno promovišući ovaj
avion kao budućnost letačke obuke. Američki Raytheon je redizajnirao
PC-9 unevši neke konstruktivne izmene, digitalni kokpit, GPS, kabinu pod
pritiskom i nešto jaču verziju motora PT-6A. Nova verzija dobila je oznaku
T-6 Tedžan II. USAF je naručio 454 primerka a Mornarica 328. Sa maks.brzinom
od 639 km/h trenutno je najbrži turboelisni školski avion.
|
PRIMAT NA BALKANSKOM TRŽIŠTU
PC-9 je niskokrilac sa uvlačećim stajnim trapom tipa tricikl i tandem rasporedom sedišta. Pogonsku grupu čini poznati motor Pratt&Whitney PT-6A-62 snage 950 KS, opremljen četvorokrakom elisom. Komanda koraka elise je uklonjena, a američka verzija T-6A poseduje i dodatni uređaj za upravljanje motorom koji simulira prihvatljivost turboventilatorskog motora. Patentiran je i trimer koji automatski podešava otklon pedale komande pravca u funkciji brzine i momenta elise. Na ovaj način pilotima se od samog starta simulira ponašanje mlaznog aviona. Kokpit je savremeno opremljen navigacijskim i komunikacijskim uređajima što se dodatno profiliše zahtevima kupaca. Tendencija je da se izgled i funkcionalnost kabine što više prilagodi kabini narednog mlaznog aviona na kojem će učenici-piloti vršiti obuku. U cilju bezbednosti ugrađena su i izbacujuća sedišta.
Kao glavni nedostatak i manjkavost modela PC-9 smatra se dosadašnja nemogućnost Pilatusa da kupcima u samom startu isporuči vazduhoplov opremljen oružnim sistemima, jer se to kosi sa strogim švajcarskim zakonima koji se odnose na izvoz oružja. To potencijalne kupce usmerava na firme koje se bave nadogradnjom što dodatno povećava cenu. Klasičan primer bilo je slovenačko vazduhoplovstvo koje je 9 od 12 aviona u floti, modernizovalo u saradnji sa izraelskom firmom Radom za popriličnu svotu novca. Sličan korak u bliskoj budućnosti verovatno očekuje i hrvatsko vazduhoplovstvo koje upotrebljava 20 aparata PC-9. Interesovanje za nabavku PC-9 pokazalo je još jedno vazduhoplovstvo sa prostora bivše SFRJ. Naime, predstavnici makedonskog RV su krajem septembra boravili u poseti hrvatskom RV u cilju pribavljanja operativnih iskustava. Po svoj prilici, Makedonija bi vrlo lako mogla da bude 13. korisnik Pilatusa PC-9. S druge strane, Grčka je za obuku svojih pilota kupila 45 T-6A Tedžan II.
Jugoslovensko RV, koje je u fazi
početne letačke obuke rashodovalo oldtajmere Galeb G-2, takođe u bliskoj
budućnosti može biti interesent za neki od turboelisnih aviona. Da li će
PC-9 i kod nas biti u opciji, ili će našoj vazduhoplovnoj industriji biti
pružena šansa za novi projekat, videćemo možda i uskoro.
tekst © Slaviša VLAČIĆ obrada © Dejan VUKMIROVIĆ AirSerbia 2003. |
||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Copyright © AirSerbia
2002-2003. All rights reserved. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||
