 |
||
|
JH-7 leteći leopard |
||
|
autor teksta: Slaviša Vlačić |
||
|
|
Raskid prijateljstva Kine i SSSR-a ranih 60-tih godina, zatekao je nejaku kinesku avio-industriju u raskoraku između potreba i mogućnosti. Vazduhoplovstvo najmnogoljudnije armije sveta potraživalo je u tom periodu veliki broj modernih aviona i helikoptera ali kineske fabrike i projektni biroi nisu bili u stanju da odgovore ni tehnološki niti stručno. Delimično rešenje je nađeno u nastavku licencne proizvodnje i kopiranju različitih modela sovjetskih vazduhoplova. Međutim nada da će ovaj pristup opremanju vazduhoplovnih snaga biti samo prelazna stepenica nije se ispunila. Glavninu kineske borbene avijacije i danas, četiri decenije posle čine različiti derivativi aviona MiG-19 (kineske oznake su A-5, Q-5 i J-6) i MiG-21 (J-7). Otvaranjem ka Zapadu ovi avioni su etapno modernizovani i usavršavani nešto novijom elektronikom i sistemima naoružanja, ali su ipak i dalje odisali prevaziđenim rešenjima. U međuvremenu, nijedan od kineskih samostalnih programa razvoja nije urodio plodom niti serijskom proizvodnjom mada danas postoje indicije da je Kina napokon na pragu takvog uspeha. Svojevrstan izuzetak od ovog pravila predstavlja samo lovac-bombarder JH-7/FBC-1 “Flying Leopard” koji je u ograničenom kontigentu uveden u sastav jedinica kineske mornaričke avijacije.U prevodu, JH znači Jiangjiji-lovac, Hongzhaji-bombarder, dok bi oznaku FBC (Fighter Bomber China) trebalo da nosi izvozna verzija. Kopija Orla? Maketa aviona JH-7 prvi put je javnosti prikazana na avio salonu Farnborough 88. Međutim, zvanična premijera pravog aviona usledila je tek deset godina kasnije na kineskoj izložbi Zhuhai 98, podižući pritom priličnu prašinu u krugovima vazduhoplovnih stručnjaka. Komentari su bili oprečni ali je preovladala ocena da avion predstavlja hibrid između engleskog Tornada, Jaguara pa čak i našeg Orla! (AFM 12/00). Letački nastup JH-7 bio je tada prilično skroman i nije se znalo u kom statusu je avion. Danas, par godina kasnije, analizom škrtih podataka koji dopiru iz kineskih izvora zna se nešto više. |
Sam projekat aviona pokrenut je još krajem sedamdesetih sa namerom da JH-7 zameni flotu torpednih bombardera H-5 (kineska verzija IL-28) u ulozi udarnog mornaričkog aviona. Kulturna Revolucija, zatim problemi sa prenosom željenih tehnologija doveli su do kašnjenja čitavog programa tako da je prvi avion poletio tek decembra 1988. Ograničena serija od dvadesetak aviona proizvedena je početkom devedesetih i njome je 1994. naoružana jedinica mornaričke avijacije bazirana u blizini Šangaja. Ovako mali broj proizvedenih primeraka tumači se nedostatkom motora WS9 (verzija britanskog motora Rolls-Royce Spey 202 koji su korišćeni na avionima F-4 i Buccaneer) jer je Britanija svojevremeno Kini isporučila samo 50 motora. Po zadnjim podacima (AFM 12/00) postignut je dogovor o nastavku isporuke motora tako da se može očekivati nastavak serijske proizvodnje. Sam avion deluje prilično robusno u prilog čemu govore i njegove dimenzije i mase. Primera radi sa maksimalnom poletnom težinom od 28475 kg JH-7 je teži od Tornada Gr4, ali je u odnosu na njega odnos potisak motora-masa prilično nepovoljniji. To se smatra i glavnim nedostatkom Letećeg Leoparda jer su po savremenim standardima dva motora od 54.5kN (91.3kN na DS) nedovoljna za tu masu aviona.
Opasnost za američku flotu
Svojim naoružanjem, opremom i radijusom od 1650 km, JH-7 bi u eventualnom sukobu sa Tajvanom mogao da bude realna opasnost za tajvansko i američko brodovlje koje bi se tu verovatno našlo. Premda nema dostupnih fotografija kokpita pretpostavlja se da od opreme Leteći Leopard ima, ili će imati ugrađen HUD, HMD (nišan na kacigi pilota), neku od varijanti radara Žuk, FLIR/LANTIRN kontejner, laserski obeleživač, opremu za elektronska protivdejstva i INS/GPS navigacijski sistem. Na sedam podvesnih tačaka (dve su na krajevima krila) JH-7 može da ponese ukupno 6500 kg korisnog tereta. U standardan asortiman spada fiksni dvocevni top GŠ-23, 20 klasičnih bombi od 250 kg ili 2 protivbrodske rakete kineske proizvodnje C-801 (odnosno C-802 dometa 120 km) plus dopunski rezervoari. Za samoodbranu su na krajevima krila obično potkačinju IC samonavođene rakete PL-5 (kineska varijanta AA-2). Ukoliko avion uđe u velikoserijsku proizvodnju (mimo naručena 72 primerka), za očekivati je da će doživljavati dalje modifikacije. Tako bi npr. JH-7 mogao biti opremljen ruskim motorima AL-31F i najnovijim stand-off oružjima. Međutim odluka da Kina u većem broju uvede u naoružanje avione Su-27/30 MKK mogla bi da dovede u pitanje nastavak programa JH-7. Zbog toga je za očekivati da će kineski proizvođači pažnju preusmeriti ka tradicionalnim kupcima njihovih vazduhoplova. Zemlje kao što su Iran, Pakistan i Severna Koreja imaju potrebe za sličnim avionima ali ih nemogućnost nabavke u Rusiji ili na Zapadu još uvek drži okrenute ka Kini.
autor teksta: Slaviša Vlačić obrada: Dejan Vukmirović © AirSerbia 2002
|
|
TT-Podaci
dužina: 22.325 m (73.24 ft) visina: 06.575 m (21.57 ft)
|
||
