početna strana

autor teksta: Slaviša Vlačić

Iljušin IL-76 je već četvrt veka standardni ruski transportni avion. Zahvaljujući brojnosti i dobrim letnim osobinama još uvek je daleko od »penzije«. Sa novim trupom, boljom opremom i ekonomičnijim motorima, biro Iljušina i dalje pokušava da ga zadrži konkurentnim . Zadnja verzija nosi oznaku IL-76 MF i njome će, po svoj prilici biti »osvežena« transportna flota Ruskog vazduhoplovstva.

Standardni ruski transportni avion je već duži niz godina IL-76. Kreiran je krajem šezdesetih godina kao eventualna zamena za AN-12. Svojim izgledom i konstrukcijom pokazao je da se radi o robusnoj letelici sposobnoj da, uprkos dimenzijama, poleti i sa slabije pripremljenih letelišta. Njegov prvi prototip poleteo je 25.marta 1971. godine a serijska proizvodnja pokrenuta je 1973.godine u fabrici br.84 u Taškentu, Uzbekistan. Do polovine devedesetih godina napravljeno je oko 860 standardnih IL-76, 45 tankera IL-78 i 23 A-50 za rano radarsko upozoravanje koji su takođe bili verzije IL-76. Jedan deo aviona kasnije je prepravljen i u protivpožarne platforme, leteće bolnice, komandna mesta ili u avione za razne vrste elektronskog ratovanja. Solidan broj primeraka našao je put i do inostranih kupaca tako da trenutno u svetu postoji na desetine, što vojnih što civilnih korisnika IL-76 (po nekim izvorima čak 120!).

Eksploatišući činjenicu da je IL-76 dobrano potvrdio svoje upotrebne vrednosti, proizvođač se veoma lako odlučio na doradu baznog modela. Takav postupak minorizuje troškove razvoja u odnosu na stvaranje potpuno nove letelice, ali se i udovoljava zahtevima za modernizaciju tradicionalnih kupaca.

Upravo na toj logici, biro Iljušina je, (za razliku od glavnog konkurenta Antonova koji je napravio novu letelicu), modernizovao IL-76 i pod oznakom MF ga ponudio Ruskom vojnom vazduhoplovstvu (VVS). Prema dostupnim podacima ovakav pristup imao je uspeha i čitav projekat danas ima osiguranu budućnost.

DIGITALNI EKRANI UMESTO ARHAIČNIH KAZALjKI

Prvi prototip IL-76MF poletio je 1.avgusta 1995.godine. MF je derivativ varijante IL-76 MD čiji je trup dodatkom dve sekcije (jednom ispred i jednom iza krila) produžen za 6.6 metara. U njega sada pored postojeće četiri, mogu da se smeste još dve standardne palete i ukupan koristan teret je porastao sa 47 na 60 tona. Naravno to je moralo da bude propraćeno i snažnijom pogonskom grupom koju sada čine četiri nova motora Perm PS-90A-76 potiska 157 kN. Oni za 25% pružaju veću snagu u odnosu na starije D-30KP, PS-90A je ujedno i prvi ruski »ekološki« motor koji odgovara novim ICAO standardima koji se odnose na buku i emisiju štetnih gasova. Predviđen je za održavanje po stanju i radni vek od 5000 sati mada su pojedini primerci letili i preko 7000 sati.
 

Do danas je proizvedeno 180 motora ovog tipa i njime su opremljeni avioni IL-96-300, TU-204 i TU-214. Njegova bitna karakteristika je i znatno manja potrošnja goriva. Tako npr. verzija MF opremljena ovim motorima u režimu krstarenja troši 2.5 tone goriva manje po satu leta nego prethodnik s čim u vezu se dovodi i dolet povećan sa 4800 na 5800 km i to sa 40 tona tereta. Ove karakteristike će biti naročito interesantne kargo prevoznicima koji koriste starije verzije IL-76. Njima se već nude mogućnosti kompletne nadogradnje ili samo zamene motora.

Dosada arhaični izgled kokpita aviona promenjen je ugradnjom modernijih navigacijskih uređaja i brojnih displeja.

KORAK ISPRED ANTONOVA

Suštinski momenat za čitav program je opredeljenje Ruskog vazduhoplovstva za nabavku IL-76 MF. Premda je trka sa konkurentskim Antonovljevim AN-70 bila prilično oštra stariji Iljušinov model je ipak odneo prevagu. Razloga za to je bilo više. Npr. AN-70, iako tehnološki znatno naprednija letelica finalizuje se u Ukrajini. Zatim, oba njegova prototipa doživela su udese, program kasni zbog nedostatka sredstava zbog čega je operativna upotreba prilično daleko. Prvenstveno zato, karakteristike većeg doleta i korisnog tereta AN-70, kao i za 30% manji eksploatacioni troškovi ostaju u drugom planu, S druge strane državna ispitivanja IL-76 MF su završena a obezbeđena su i sredstva za prenos serijske proizvodnje u rusku fabriku aviona u Voronježu.

Procenjuje se da VVS imaju potrebu za oko 120 aviona, koji će u prvoj fazi zameniti ostarele gigante tipa AN-22 a do 2015.godine i starije modele osnovnog IL-76. Kao i u svemu što je vezano za ruske planove opremanja i ovde se postavlja pitanje tempa realizacije.

Osim od ugovora sa VVS, Iljušin profit očekuje i od standardnih vojnih kupaca (Indija i Kina) te kargo prevoznika koji bi osim kupovine novih aviona mogli da se odluče samo na ugradnju jačih ali i ekonomičnijih motora PS-90A. Cena novog IL-76 se kreće oko 35 mil.$ a samo zamena motora 8-10 mil.$.

tekst © Slaviša Vlačića

obrada © Dejan VUKMIROVIC

AirSerbia 2003.

Copyright © AirSerbia 2002-2003. All rights reserved.
Slike i tekstovi sa ovog sajta se ne mogu kopirati i koristiti u bilo kom smislu bez dozvole vlasnika.
Photos or any textual material from this site cannot be copied or used in any manner without permission of it's rightful owners.
webmastering & webdesign: Dejan Vukmirovic