početna strana

autor teksta: Slaviša Vlačić

Prvi operativni avion četvrte generacije proizvod je švedske avio-industrije i nosi oznaku JAS-39 Gripen. Iako nije stvoren u nekoj od država koje važi za vazduhoplovnu velesilu, u njemu je primenjeno mnoštvo novih tehnologija i sjajnih konstruktorskih rešenja koja su mu  obezbedila mesto na svetskom tržištu.

Borbeni avion Gripen nastao je na osnovu odluke švedske Vlade o pokretanju razvoja nove generacije borbenih aviona iz 1982. godine. Ugovor sa industrijskom grupacijom IG JAS koju su sačinjavali Saab, Volvo, Erikson, FFV potpisan je 30. juna 1982.godine. Tim sporazumom predviđena je izrada 5 prototipova i 30 predserijskih aviona plus opcionih 110 aparata. Novoj letelici, označenoj kao JAS 39 Gripen i primarno zamišljenoj kao lovac vrlo brzo su pridodate i druge namene. Sama oznaka JAS takođe je ukazivala na isto (švedski jagt-lovac, attak-jurišnik, spanning-izviđač)

Po postavljenim taktičko-tehničkim zahtevima masa Gripena je trebalo da bude duplo manja od domaćeg lovca prethodne generacije Vigena. Tražena je i mogućnost nošenja iste količine korisnog tereta kao i mogućnost upotrebe sa polupripremljenih letelišta dimenzija 800x16 metara.

Gripen je jednomotorni jednosed sa aerodinamičkom šemom “patka” (krilo i prednje upravljačke površine) koja obezbeđuje efikasnost krila na velikim napadnim uglovima ali i bolje performanse na nadzvučnim brzinama leta. Avion je projektovan sa smanjenom statičkom stabilnošću zbog čega je bio neophodan i efikasan, trostruki FBW (Fly by wire) digitalni sistem komandi leta. U konstrukciji je primenjen visok procenat kompozita (oko 25%) i modularni koncept elektronike. Vitalni elektronski sklop je domaći višemodni radar tipa Erikson PS-05/A dometa 120 km. Ergonomija kabine izvedena je po najvišim standardima kako bi radno opterećenje pilota bilo što manje. Kabina je opremljena sa širokougaonim gornjim prikazivačem HUD i tri višefunkcijska donja prikazivača HDD. Na njima se prikazuju podaci sa senzora, zatim stanje naoružanja, razni letni podaci, pokretna mapa, taktička situacija itd.

Za pogonsku grupu odabran je turboventilatorski motor Dženeral Ilektrik (General Electric) F404-400 koji u Švedskoj po licenci proizvodi Volvo pod oznakom RM 12. Njgov potisak je 53.4 kN bez i 80.5 sa dopunskim sagorevanjem. Naoružanje Gripena sastoji se od fiksnog topa Mauzer kalibra 27 mm i raketa vazduh-vazduh tipa Rb 74 (lokalna varijanta Sajdvajndera AIM-9L) i Rb 91 (AIM-120 AMRAAM), zatim protivbrodskih projektila Rbs-15F i raketa vazduh-zemlja tipa Rb 75 (AGM-65 Mevrik). Kao najnovije sredstva u asortimanu Gripena pojavljuju se i planirajuće kasetne bombe tipa DWS 39 sa podprojektilima opremljenim senzorskim upaljačima.

Na centralnom, podtrupnom nosaču veoma se lako integriše i kontejner sa izviđačkom opremom.

Baksuzni počeci
 

Prvi prototip Gripena poletio je 9.novembra 1988.godine ali je on već 2.februara naredne godine doživeo udes zbog problema sa FBW sistemom komandi leta. To je prouzrokovalo kašnjenje programa u trajanju od skoro godinu i po dana. Ispitivanje u letu nastavljeno je sa drugim prototipom 4.maja 1990.godine. Uskoro se ispitivanja nastavljaju i sa ostalim prototipovima koji su do završetka opitovanja marta 1993. napravili 874 leta. Prvi serijski primerak Gripena poletio je takođe marta 1993.godine. Nažalost, i ovaj primerak je kao i prvi uskoro izgubljen zbog problema sa FBW sistemom i to na paradi usred Štokholma. Igrom slučaja za komandama se nalazio isti opitni pilot. Nakon toga ponovo slede potrebne softverske izmene FBW sistema koje su konačno završene sa prvom serijom.

I pored iskazanih poteškoća i mračnih progonoza, švedsko vazduhoplovstvo je očigledno bilo zadovoljno preliminarnim karakteristikama Gripena čim je polovinom 1997.godine naručilo još 64 Gripena. Ukupan broj naručenih aviona od strane domaćeg kupca dostigao je tako brojku od 204 aviona (28 dvoseda JAS-39 B/D). Njihova proizvodnja planirana je kroz tri serije koje se među sobom najviše razlikuju po karakteristikama elektronskih sistema i uređaja. Dosad je švedskom RV predato na upotrebu oko 120 primeraka kojima su trenutno naoružana tri vinga (F7, F10 i F21). Prva jedinica naoružana Gripenima postala je operativno upotrebljiva još tokom 1997.godine čime se Gripen s pravom svrstao u istinskog predvodnika četvrte generacije borbenih vazduhoplova.

Operativne prednosti
 

Premda je Švedska ekonomski visoko razvijena država, gotovo nestvarno zvuči podatak da je proizvod njene vazduhoplovne industrije vremenski odskočio od pojedinih američkih, evropskih (Jurofajter) i francuskih (Rafal) projekata.

Gripen je danas letelica, koja se za razliku od svojih konkurenata nalazi u punoj operativnoj upotrebi. Primenjeni koncepti već dokazuju svoje vrednosti u praksi a ono što zasad najviše impresionira je savremeni data-link oznake CDL 39. Funkcija ovog sistema je da u realnom vremenu omogući razmenu podataka između mnogobrojnih komponenti koje funkcionišu u okviru vazduhoplovnih snaga i efektiva PVO/VOJIN. Tako se recimo slike sa avionskih senzora (radar, FLIR, izviđačka oprema itd…) kao i onih sa sistema AWACS razmenjuju u realnom vremenu putem zaštićene radio-veze, a paralelno se mogu dostaviti i raznim komandnim mestima odnosno operativnim centrima. Domet ovog sistema (bez releja u vazduhu) je oko 500 km.
Takođe, letelica koja ima funkciju komandnog aviona putem data-linka može da dodeljuje zadatke pratiocima jer ima uvid u stanje njihovog naoružanja i goriva a može čak da preuzme i vođenje pojedinih modela preciznog oružja koje oni nose! Prilikom ešeloniranih dejstva po površinskim objektima, drugi udarni talas već u dolasku može da na prenesenoj slici vidi efekat prvog talasa i na taj način svrsishodno odabere ciljeve.

U dosadašnjoj praksi se pokazalo da je takav jedan sistem složen za ometanje i da umnogome smanjuje radno opterećenje pilota istovremeno pridonoseći ukupnoj optimizaciji celog sistema. Prema izjavama predstavnika Švedskog vazduhoplovstva, zahvaljujući efikasnosti sistema CDL 39, za pokrivanje vazdušnog prostora iznad istočne obale Švedske, dovoljno je samo šest lovaca tipa Gripen.
Operativnom upotrebom ovakvog sistema, Švedsko RV će bez sumnje biti u stanju da ostvari ključne elemente svoje doktrine koju odslikava ideju “vazdušna prevlast ostvarena kroz informativnu superiornost”.

Ipak, treba napomenuti da i na avionima ostalih vazduhoplovnih sila prvenstveno SAD data-linkovi više nisu novost, mada na tehnološkom nivou primenjenom na Gripenu, nisu realizovani u praksi. To se očekuje tek sa masovnijim ulaskom u naoružanje aviona tipa Jurofajter, Rafal i F/A-18E/F.

Britanska podrška
 

Istovremeno sa inicijalnim uvođenjem Gripena u operativnu upotrebu, Saab je sa britanskom kompanijom Bae Systems (sa kojom sarađuje od 1995.godine), ponudio poboljšanu, izvoznu varijantu. U odnosu na baznu varijantu izvozna verzija je imala mnoge promene za koje se naknadno odlučilo i Švedsko RV. One će biti provedene kroz treću proizvodnu seriju.

Ta varijanta označena kao JAS-39C dobila je izvlačeći priključak za dopunu gorivom u vazduhu, jer se smatra da sa dopunskim rezervoarima od 2000 litara i doletom od 3000 km, Gripen ne može da konkuriše takmacima kao što je npr. F-16. Eksportni modeli dobijaju i HOTAS sistem komandi (ruke na palici i gasu), kokpit prilagođen upotrebi NVG (naočare za noćno osmatranje) i autonomni kiseonički sistem potreban za dugotrajne letove. Na motorima Rm12 ugrađen je i digitalni sistem kontrole rada motora FADEC (Full authority digital engine control) uz postojeći hidromehanički. Po specifičnim zahtevima avion dobija i drugačiji uređaj za identifikaciju (IFF), satelitski navigacijski sistem GPS kao i data-link (Link 16) koji su kompatibilni sa NATO standardima.

Prvi izvozni uspeh Gripena zabeležen je novembra 1998.godine kada je sa Južnoafričkom Republikom sklopljen ugovor o prodaji 28 Gripena sa rokom isporuke do 2008.godine. Uskoro je sledio posao sa mađarskim partnerima i ugovor o iznajmljivanju 14 Gripena na period od 10 godina kao i ugovor sa Češkom Republikom o prodaji 24 Gripena. Kao naredna vazduhoplovstva koja bi mogla da se odluče za kupovinu Gripena spominju se Poljsko i Brazilsko RV.

Kako bi u narednim decenijama Gripen ostao konkurentan na tržištu švedski konstruktori pripremaju unapređenja u nekoliko segmenata. Tako se npr., radi povećanja potiska motora očekuje realizacija novih rešenja na konstrukciji turbine i komore za naknadno sagorevanje. Paralelno, vrše se proračuni za integraciju sistema vektorski kontrolisanog potiska.

U oblasti elektronske opreme u fazi razvoja se nalazi radar sa faziranom antenskom rešetkom kao i pilotska kaciga na kojoj je montiran nišan. Planira se i ugradnja savremenijih sistema za elektronsko ratovanje (EWS 39) koji će u sebi integrisati nekoliko aktivnih i pasivnih podsistema.

Oružni kompleks biće dopunjen protivradarskim raketama (tzv. EADS zadaci), laserski vođenim bombama, stand-off sredstvima KEPD-350, IC raketama V-V tipa IRIS-T itd.

Copyright © Slavisa Vlacic

obrada © Dejan Vukmirovic

AirSerbia 2003.

S obzirom na velike ambicije po pitanju izvoza, švedska avio-industrija je sklopila aranžman sa britanskim konzorcijumom BAE Systems o zajedničkom nastupu na tržištu. Takav korak je, posmatrano iz ugla Šveđana, bio neophodan prvenstveno iz razloga nepostojanja potrebnih iskustava o plasmanu takvih složenih sistema kao što je Gripen i sve ono što ide uz njega - obuka, sistem održavanja, ofset-poslovi i sl.

Copyright © AirSerbia 2002-2003. All rights reserved.
Slike i tekstovi sa ovog sajta se ne mogu kopirati i koristiti u bilo kom smislu bez dozvole vlasnika.
Photos or any textual material from this site cannot be copied or used in any manner without permission of it's rightful owners.
webmastering & webdesign: Dejan Vukmirovic