početna strana

Fritz Wendel

rekorder sa 24 godine

autor teksta: Slaviša Vlačić

Tokom svoje epohe, nacistička Nemačka je iznedrila niz, gotovo revolucionarnih pronalazaka, naročito u vazduhoplovstvu, koji su nažalost, najčešće bili namenjeni razaranju, ubijanju i destrukciji. U njihovom projektovanju, izradi i ispitivanju radio je veliki broj stručnjaka raznih profila čije se ime i danas, čisto stručno i bez obzira na to kome su služili, spominje sa određenim poštovanjem. Jedan od takvih ljudi bio je i nemački opitni pilot Fritz Wendel koji je sa 24 godine života bio "gospodar" svetskog brzinskog rekorda, a nedugo zatim i pilot koji je ispitivao legendarnog lovca Me-262.
 

Daleko od porodične tradicije

Fritz Wendel rođen je 1915. godine u gradu Monzernheim. Njegovi roditelji bili su vinogradari koji su se iskreno nadali da će njihov sin nastaviti porodičnu tradiciju i upravljanje porodičnim vinogradima, ali je sudbina htela drugačije. Fritz je već sa 15 godina počeo da leti na jedrilicama, a klipnim avionima počeo je da upravlja u sedamnaestoj. Sledeća stepenica bila je Nemačka vazduhoplovna škola u Meinheimu i samim tim i Lufftwaffe. Tamo je obučen za nastavnika letenja, da bi potom, tačnije 1936. godine u 21. godini života, pristupio kompaniji Messerschmitt u Augsburg-u kao pilot.

Wendelov rekordni let

26. aprila 1939. godine, Fritz Wendel je zauvek ušao u anale avijacije i vazduhoplovnu istoriju. Leteći na avionu Me 209V1, dostigao je brzinu od 755 km/č, obarajući rekord za avione sa klipnim motorom postavljen samo dve nedelje pre. Prethodni rekord postignut je avionom He 100, kompanije Heinkel i iznosio je 746 km/č.

Vendelov Me 209 kojim je rekord oboren, bio je opremljen sa namenski prilagođenim motorom čiji resursi nisu predviđali da let traje duže od jednog sata. Osobine samog aviona bile su u dosta segmenata slične Me 109, ali su razlike itekako postojale.

Ipak, Ministarstvo za propagandu je, zbog očiglednih razloga, pripisalo rekord u brzini avionu Me 109, Luftwaffinom standardnom borbenom avionu. Predstavljanje ultra-brze verzije aviona Me 109, koji se već tada u značajnom broju nalazio u eskadrilama Luftwaffe za cilj je imalo da se zastraše budući neprijatelji sa obe strane Atlantika.

Bez obzira na to, rekord Fritza Wendela ostao je neoboren punih 30 godina, sve do 1969.godine. Današnji brzinski rekord za avione sa klipnim motorom postavljen je 1989. godine u blizini Las Vegasa. Njega drži poboljšana verzija američkog borbenog aviona Grumman "Bearcat" F-8-F2.

Me 262-mlazna prekretnica
 

1939. godine, daleko od očiju javnosti, profesor Willy Messerschmitt je naporno radio na razvoju aviona sa mlaznim motorom, koji je kasnije postao poznat kao Me 262. (razvojnom timu se uskoro pridružuje i mladi inženjer Ludwig Bolkow). Kombinacija odličnog dizajna i uspešnih konstruktivnih rešenja rezultirala je probojem u dotad nepoznate sfere aeronautike, kojem je zdušno "potpomogao" i turbomlazni motor Junkers Jumo 004A-0.

Nekako u to vreme, Fritz Wendel, tada kapetan vazduhoplovstva, doživeo je udes na avionu Me 109. Međutim, to ga nije sprečilo da nakon kratkog oporavka postane opitni pilot revolucionarnog aviona Me-262 Schwalbe (Lastavica).

Prvi letovi novog borbenog aviona izvedeni su sa aerodroma Lagerlechfeld i Leipheim na Dunavu, nedaleko od grada Ulm. Na tim lokacijama, sa betonskim pistama dužim nego u Augsburgu, Messerschmitt je izvodio mnogobrojne opitne letove, uključujući i one iz programa razvoja šestomotornog transportera Me 323 Gigant.

Uzlet pomoću trika
 

18. Jula 1942. na aerodromu Leipheim, Me 262 probne varijante V2, se po prvi put vinuo u vazduh pogonjen samo na mlazni pogon, najavljujući time novu eru vazduhoplovstva. Za komandama aviona bio je opitni pilot Fritz Wendel. Međutim, daleko od toga da je sve išlo glatko. Čitava euforija lagano je prerastala u nezadovoljstvo nakon tri neuspela pokušaja odlepljivanja od piste. Ponašanje aviona pred sam uzlet bilo je više nego kritično, avion se "otimao" a rep aviona nije se mogao odvojiti od tla (prototip Me-262 imao je repni točak). "Rešio sam problem uz pomoć trika," pričao je kasnije Fritz. "Nakon dostignute brzine od oko 180 km/č, kada sam osetio da će se prethodni scenario ponoviti, odlučio sam da na delić sekunde zakočim glavne točkove." Me 262 je usled inercije odskočio napred, repne površine dobile su bolje opstrujavanje i efikasnost i rep se uzdigao. Avion je postao upravljiviji i momenat kasnije našao se u vazduhu. Ovaj krajnje hazarderski potez, inače svojstven opitnim pilotima, pretio je da se avion prevrne i završi svoj put u velikoj vatrenoj lopti. Ali trik se isplatio, i Wendel je uživao u dvanaestominutnom letu na visini od 2000 metara i brzini od 600 km/č. Avion i motori radili su besprekorno i uravnoteženo.

Na sledećem letu tog popodneva, Fritz je dostigao visinu od 3500 metara, vazdušnu brzinu od 720 km/č i brzinu uzdizanja od 5-6 m/s. Problemi su zabeleženi tokom prilaza na sletanje zbog neravnomernog i lošeg opstrujavanja centralnih delova krila. Nakon dodatnih testova u aerodinamičkom tunelu došlo se do saznanja koja su ukazala na rešenje problema. Većina nedostataka je uklonjena na verziji V3, krilo je dobilo drugačiji profil a samo dužina zaleta smanjena je za 380 metara.

Finalizacija u Leipheimu
 

Nesumjivo je da je Me 262 bio izvanredan i poštovanja vredan avion, koji je štrčao daleko ispred svog doba. Sama ideja o njegovom nastanku proizašla je iz pojedinih segmenata Versajskog sporazuma koji su Nemačkoj ograničavali razvoj novih vazduhoplovnih tehnologija. Raketni i turbo pogon nisu bili obuhvaćeni sporazumom jer se to smatralo ludošću. Mnogi pioniri ovakvih istraživanja glavom su plaćali svoju radoznalost tokom izvođenja raznoraznih 'eksperimenata'.

Sama serijska proizvodnja Me 262 bila je planirana za proleće 1944., ali Messerschmittovi pogoni u Augsburgu već su bili meta savezničkih napada. Proizvodnja delova i vitalnih komponenti je stoga bila nastavljena na raznoraznim, dobro skrivenim lokacijama na jugu Nemačke, uključujući i pećine, tunele i guste šume. Finalizacija se izvodila uglavnom u Leipheimu, u fabrikama "Kuno 1 i 2", u šumama uz vazduhoplovnu bazu i auto-put. Do Aprila 1945, oko 800 primeraka Me 262 bilo je sastavljeno u terenskim uslovima na neravnom tlu i u šumama, gde su im jedina zaštita bili zagrejani šatori i kamuflažne mreže. Svoje prve letove ovako sklopljeni avioni izvodili su sa 2 km dugog, savršeno pravog dela auto-puta Stuttgart-Munich. Do kraja rata, Messerschmitt je jedinicama Luftwaffe isporučio ukupno 1433 aviona Me 262.

Fritz Wendel je do samog kraja rata bio odgovoran za tehničku podršku eskadrila Luftwaffe koje su bile naoružane Me 262., a zatim je uspostavio konatakt sa američkim okupacionim snagama u Augsburgu. Nakon toga njegova karijera je poprimila sasvim drugačiji tok. Ženidbom sa ćerkom vlasnika Augsburške pivare, Fritz Wendel je iz avijacije prešao u proizvodnju piva. Bez obzira na nacističku prošlost postao je ugledan građanin. Svoj život završio je februara 1975. kada je pod veoma misterioznim okolnostima ubijen u lovu. Ipak, njegovi letački podvizi su ga nadživeli i ostali zapamćeni sve do danas.

autor teksta © Slavisa Vlacic

obrada © Dejan Vukmirovic

AirSerbia 2003.