|
|
Vazdušni transport trupa i
borbene tehnike danas ima vrlo veliki značaj za uspešno vođenje rata.
Predstavlja posebno bitnu stavku u strategijama velikih sila jer omogućava
brzo i snažno intervenisanje u kriznim žarištima.
U prilog ovoj tvrdnji ide i činjenica da je jedan od retkih
vojno-vazduhoplovnih projekata koje trenutno finansira rusko ministarstvo
odbrane u saradnji sa ukrajinskim partnerom upravo program razvoja
transportnog aviona Antonov AN-70. Pored već pomenutih stavova o ulozi
vazdušnog transporta, razlog za ovaj ambiciozni projekat (s obzirom na
materijalnu situaciju) nije samo zamena dotrajale flote zastarelih AN-12,
nego i realna potreba velikog broja svetskih vazduhoplovstava za
modernizacijom i obnavljanjem transportne avijacije.
Razvoj aviona AN-70 započet je osamdesetih godina. Njegov model je prvi
put prikazan u aprilu 1992.godine, kada su obelodanjeni i prvi tehnički
detalji. Prvi prototip je iz fabričke hale izašao januara 1994.godine ali
je prvi let usledio tek 16.decembra iste godine. U četvrtom letu februara
1995.godine, prvi prototip je izgubljen nakon sudara u vazduhu sa pratećim
AN-72 pri čemu je poginulo sedam osoba.
Drugi prototip poletio je 24. aprila 1997.godine i uskoro je, tačnije
avgusta te godine, debitovao na Moskovskom avio-salonu.
Oktobra 1997.godine, nemački ministar odbrane Folker Rije je objavio
mogućnost da AN-70 postane osnovni nemački ali i zapadnoevropski
transporter početkom 21.veka. Ova opcija je jedno vreme, posebno u
Nemačkoj, intenzivno proučavana ali je u proleće 2000. iz političkih
razloga prednost na kraju data budućem evropskom transportnom avionu
A400M.
U međuvremenu, ruska vlada decembra 2000.godine potpisuje dekret o nameri
za nabavkom 164 aviona AN-70, a uskoro to čini i ukrajinski kabinet sa
sličnim aktom u kojem se spominje 65 aviona, sa periodom isporuke od 2003.
do 2018.godine.
Paralelno, vršena su intenzivna letna ispitivanja drugog prototipa, ali je
27 januara 2001.godine na poletanju iz Omska u Rusiji i on doživeo udes
nakon otkaza tri od četiri motora. Posada je uspešno izvršila prinudno
sletanje na trup aviona i izbegla kompletnu štetu. Avion je nedavno vraćen
u letno stanje tako da su ispitivanja nastavljena.
PROPFEN-PRVI PUT
AN-70 je visokokrilac pokretan sa četiri propfen motora Progres D-27 i
ujedno je prvi teški avion na svetu koji je opremljen ovom vrstom pogonske
grupe. Široki trup i velike dimenzije kabinskog prostora (tri puta veće
nego kod AN-12 ili standardnog Herkulesa) projektovani su namenski za
nošenje svih vrsta tereta koje moderne armije danas prevoze vazdušnim
putem. i to bez obzira da li su u pitanju dimenzije sredstava istočnog ili
zapadnog porekla . Kapacitet kabine dovoljan je za smeštaj jednog tenka
T-80 ili 110 vojnika, a ukoliko se postavi druga platforma broj osoba koje
se prevozi raste na 300.
Stajni trap sa tri glavne ose (tri para točkova sa obe strane) omogućuje
sletanje i poletanje sa kratkih i nepripremljenih zemljanih terena.
Normalno opterećen avion sa 20 tona tereta, može da poleti sa takve staze
dužine do 900m i da sleti na pistu dužine 600 m.
U konstrukciji su primenjene savremene tehnologije (velik udeo
kompozita-do 20%) i neka nova aerodinamička rešenja. Spomenimo neka;
- Komandna površina vertikalnog stabilizatora i eleroni izrađeni su iz
nekoliko nezavisnih sekcija tako da bi u slučaju oštećenja jedna
komponenta uvek mogla da funkcioniše;
- Horizontalne repne površine, što je isto nesvakidašnje, imaju
pretkrilca kako bi i pri narušenom opstrujavanju, nastalom nakon
izvlačenja zakrilaca, i dalje bile efikasne
- Koeficijent uzgona krila dodatno se povećava usled dejstva struje
kontrarotirajućih elisa, što je naročito bitno za skraćivanje staze
poletanja i sletanja. Kada je dvodelni flaps izvučen maksimalno (prvi deo
65°, drugi 80°) brzinu završnog prilaženja za sletanje moguće je smanjiti
na 175 km/h. Inače, minimalna brzina horizontalnog leta postignuta tokom
ispitivanja bila je 98 km/h!
Čitava letelica projektovana je za životni vek upotrebe od 25 godina ili
45000 sati naleta. Održavanje aviona je prema stanju, a procenjuje se da
su operativni troškovi 1,5 puta manji u odnosu na IL-76.
|
|
Propfen motori se po svojim karakteristikama svrstavaju između
turboventilatorskih i eliso-mlaznih motora. Gasna turbina u slučaju
motora D-27 sa AN-70 pokreće dva ventilatora koja se okreću u
suprotnim pravcima. Na njima se nalaze dva reda unazad zakrivljenih
lopatica (napred osam nazad šest), a oblik im je sličan bumerangu.
Momenti elisa su uravnoteženi i nema neželjenih zabacivanja aviona oko
vertikalne ose prilikom komandovanja sa snagom motora. Ušteda na
gorivu ove vrste pogona je više nego fantastična – kreće se i do 40 %
u odnosu na ekvivalentne turboprop motore, uz mogućnost postizanja
istih brzina leta. |
NEIZVESNA SUDBINA
AN-70 poseduje i savremenu
elektronsku opremu. Komande leta su električne (četvorkanalni Fly by wire)
plus pomoćni hidraulični sistem. Kokpit sadrži HUD, šest velikih i četiri
manja katodna pokazivača, ugrađen je i savremeni laserski inercijalni
navigacijski sistem i ILS kategorije IIIa (sletanje bez spoljnje
vidljivosti). Naravno, set opreme može se prilagoditi željama kupaca.
Na dosadašnjim javnim prikazivanjima, AN-70 je demonstrirao zavidnu
pokretljivost za avion te kategorije. Međutim i pored toga njegova sudbina
je još neizvesna i mimo objavljenih planova i ugovora. Predsednici Rusije i
Ukrajine, Vladimir Putin i Leonid Kučma su se na samitu održanom krajem prošlog stoleća u Dnjepropetrovsku načelno saglasili da nastave ovaj zajednički
projekat premda i Rusiji i Ukrajini hronično nedostaju sredstva za kupovinu
novih vazduhoplova. S druge strane je veoma jak i lobi koji zagovara nabavku
nove, produžene verzije IL-76 označene kao IL-76 MF. Kako sada stvari stoje
IL-76 MF će biti prihvaćen ali samo kao prelazno rešenje. Proizvođači
istovremeno traže i prvog inostranog kupca a pogledi su prvenstveno usmereni
ka tradicionalnim partnerima-Indiji i Kini, ali i Kanadi. Oznake koje bi
zbog toga mogle da se nađu u opticaju (Rusi nas stalno zbunjuju sa oznakama
pa zato dajem ovo objašnjenje) su AN-70T (civilni transportni avion),
AN-70TK (kargo-putnički), AN-77 eksportna varijanta i eventualno AN-171
(produženi trup, veća površina krila).
Kako je nedavno saopšteno, AKP Polet iz Omska će biti firma koja će nositi
serijsku proizvodnju. Prvi serijski primerak AN-70 očekuje se 2003.godine.
autor: Slaviša Vlačić
obrada: Dejan Vukmirović
©
AirSerbia 2002 |
