početna strana

Charles Yeager

autor teksta: dr. Aleksandar Mutavdžić

Kada se dobrim poznavaocima istorije vazduhoplovstva spomenu opitni i probni piloti, prva asocijacija je Charles Yeager. Ko je ovaj čovek i zašto je još za života ušao u legendu i postao inspiracija filma “Right stuff” koji se sredinom osamdesetih okitio mnogobrojnim Oskarima, opisano je u narednim redovima.

 Od nastanka vazduhoplovstva pa do danas probni piloti[1] smatrani su posebnom vrstom letaca, od kojih se zahteva ne samo odlicno poznavanje pilotske vestine, vec i razboritost,  hladnokrvnost, sposobnost za procenu dobrih i losih odlika vazduhoplova koje ispituju kao i jos mnogo toga sto ih izdvaja od ostalih pilota. Ovo je kratka biografija jednog od najboljih medju njima, brigadnog generala Charles“Chuck” Yeagera.

Pilot umesto rudara

Da nije bilo drugog svetskog rata, Chuck Yeager bi verovatno krenuo stopama svog oca i starijeg brata i postao busilac zemnog gasa, jer je u Hamlinu, Zapadna Virdzinija, gde je rodjen 1923. to bilo cesto zanimanje. Za razliku od mnogih drugih poznatih pilota, njega avioni u detinjstvu nisu mnogo zanimali i prvog je video tek kao 15-godisnjak. To je bio neki Beechcraft koji je sleteo u kukuruziste, pa je Chuck otisao da vidi “zbog cega se to narod skupio”. Kad je regrutni agent vojnog vazduhoplovstva posetio Hamlin i odrzao vatreni govor, Yeager je izvukao iz fioke krstenicu i diplomu srednje skole i, vodjen mislju da sve to moze biti zabavno a da se usput upozna i beli svet, odlucio da pristupi oruzanim snagama. Otac se nije protivio i cak ga je ispratio sa dva vazna zivotna saveta:”Sine,nemoj se kockati...i nikad ne kupuj pikap koji nije pravio General Motors”

To, medjutim, nisu bile jedine stvari kojima ga je otac naucio. Kad je odredjen za obuku kao avio-mehanicar, Yeager je bio u prednosti nad ostalim kandidatima jer je kao odlican auto-mehanicar  poznavao motore mnogih tipova automobila u dusu. Osim toga, bio je i odlican strelac-sto i prilici brdjanima, tzv “hilbilijima”, koji se odlikuju kako ovom vestinom, tako i posebnim izgovorom engleskog jezika, cesto samo njima razumljivom, bez gramatike i sintakse, sto je ostao Chuckov imidz tokom cele karijere. Pri prvom letu avionom se obilno ispovracao, ali je odlucio da stisne zube i nadvlada sebe, jer je video da je raspisan konkurs za prijem kandidata na obuku za narednike-letace. Ako postane narednik, ne bi bilo vise ljustenja krompira i davanja straze, te se odmah prijavio.

Vrlo brzo su se pokazale razlike izmedju darovitih i prosecnih kandidata i prvu pohvalu dobio je od instruktora nakon samo 15 sati naleta-naime, ovaj mu je rekao da je Chuck pre vojske sigurno mnogo leteo! Nakon obuke na P-39 Airacobrama i preobuke na P-51 Mustang, sa 20 godina je poceo da leti na borbenim zadacima iznad okupirane Evrope. Tokom prvih osam letova oborio je 2 nemacka lovca, da bi na devetom letu i sam bio oboren i padobranom se spustio u okupiranu Francusku. Uz pomoc pokreta otpora, preko Spanije se vratio u Englesku i vec 12.oktobra 1944. oborio 5 nemackih lovaca pri jednom letu, 6.novembra cak i mlazni Me-262, a  20.novembra 4 FW-190. Rat je zavrsio sa 13 ½  pobeda u vazduhu.

I pored toga sto je bilo asova koji su imali mnogo vise pobeda, piloti su imali poverenje u Chucka Yeagera jer je uvek znao sta radi i jasno pravio razliku izmedju agresivnosti i lakoumnosti (ovo drugo je svojstveno mnogim pilotima-lovcima, posebno mladjim i neiskusnijim). U borbi je uvek bio lukav i umeo brzo da proceni situaciju. Pomenute osobine, uz razboritost i prirodni dar za letenje svrstale su ga medju rodjene lidere.

Kada je jula 1945. prispeo u bazu Wright Field u Daytonu, Ohio, ispostavilo se da je savrseni kandidat, sa 1100 sati naleta i odlicnim avio-mehanicarskim znanjem, za posao probnog pilota na svim tipovima aviona kojima je vrsen remont, promena motora i slicne popravke. To mu je omogucilo da, za relativno kratko vreme, ostvari najvise sati naleta na mlaznim avionima kao sto su bili P-59 Aircomet i P-80 Shooting Star u celom vazduhoplovstvu. Osim toga, posedovao je ono sto nisu imale mnoge druge njegove kolege: zelju da sazna kako leti svaki od aviona koji ugleda, bio to neki mlaznjak ili zarobljeni FW-190, Zero ili Ki-84, kako funkcionisu razliciti sistemi u avionu, kako se ponasaju u raznim vremenskim uslovima, kako rade njihovi motori, ventili, svecice...To mu je i dalo odlucujucu prednost nad drugim pilotima, jer kada nesto ne krene kako treba, bilo na 5000 m ili 500 m, njegovo poznavanje masina mu je omogucavalo da resi problem, sto je cesto predstavljalo razliku izmedju zivota i smrti.

Izgled instrument table eksperimentalne letelice X-1 na kojoj je Čak Jeger oktobra 1947. godine probio zvučni zid.
 

Probijanje zvucnog zida

Bilo je očito da se u ovom mladom letaču krije nešto posebno, cim je izabran da bude pilot projekta XS-1 u bazi Muroc, smestenoj u pustinji Mojave, California. Citav program se inace odnosio na razvoj nadzvucnih mlaznih i raketnih aviona. U to doba, primat u ispitivanju aviona pri velikim brzinama su imali Nemci ciji je raketni avion jos tokom rata leteo 596 milja na sat i Englezi sa mlaznjakom Gloster-Meteor i postignutom brzinom od 606 milja/h. Amerikanci su zeleli da budu prvi koji ce probiti zvucni zid, sto i jeste bio glavni problem, posto su mnogi naucnici smatrali da je “zvucni zid” pravi zid, o koji ce se razbiti svaki avion. Firma Bell Aircraft Corporation je napravila raketni avion sa trupom u obliku taneta kalibra 12,7 mm (o.5 in) jer se znalo da takav oblik taneta vrlo lako postaje supersonican. Ispitivanja su vrsili civilni probni piloti i za to uzimali ogromne sume novca, jer niko nije ni pomislio da zatrazi od vojnog pilota da za smesno malu platu rizikuje svoj zivot. Probni pilot Bell-a, Slick Goodlin, je serijom letova do maksimalne brzine od 0,8 Macha -i ni milju vise-uspeo da podigne cenu svog ugovora na basnoslovnih $ 150.000. Vojno vazduhoplovstvo , medjutim, nije bilo ni malo zadovoljno sporoscu kojom se odvijao projekat, te ga je preuzelo, a samim tim i Chuck Yeager je dobio “pocast” da za $ 3.396 godisnje (sto je bila plata kapetana), ili $ 283 mesecno, uradi ono sto je Goodlin oklevao da ucini za skoro 50 puta vecu sumu posle 20 probnih letova.

To je i ostvario,14.oktobra 1947. nakon devetog probnog leta sa raketnim pogonom i tako usao u istoriju avijacije. Postigao je brzinu od 1,07 Macha , odnosno 700 milja/h. Bell X-1, koji je nazvao “Glamorous Glennis”, po svojoj supruzi, uzdignut je na visinu od 26000 stopa pomocu preradjenog bombardera B-29, za koji je bio pricvrscen duz donje strane trupa aviona nosaca. Sa te visine B-29 je krenuo u blago poniranje, a potom se uzdigao i na 20.ooo stopa odbacio X-1 kao da je bomba, te je raketni avion pri odbacivanju vec imao brzinu aviona-nosaca. Za one koji misle da je glavni problem za Yeagera bio strah od razbijanja o eventualno postojeci “zvucni zid”, bice verovatno razocaranje kad saznaju da je u tim momentima on mislio na bol - i to bol od dva slomljena rebra kao posledice pada sa konja dva dana pre istorijskog leta. Covek koji je prvi probio zvucni zid, uradio je to sa dva slomljena rebra (za to su znali samo on, supruga i civilni doktor u obliznjem gradicu koji mu je flasterom imobilizovao grudni kos), tenkovskim slemom koji je navukao preko kozne letacke kape kako bi amortizovao udarce glavom o krov kabine i slomljenom drskom od metle koju je upotrebio da bi zatvorio vrata kabine levom rukom, jer to nije mogao da uradi desnom zbog povrede!

Toga dana se nad pustinjom Mojave prvi put zacuo zvucni udar. Potom je nastala tisina-po nerazjasnjenom i tesko razumljivom naredjenju sa najviseg mesta. Mediji nisu obavesteni, ”supertajni” projekt je i dalje ostao supertajan, a Yeager je tokom sledecih meseci leteo nadzvucnom brzinom na X-1 jos desetak puta da bi vojno vazduhoplovstvo zvanicno objavilo dogadjaj tek juna 1948. U medjuvremenu je baza Muroc preimenovana u bazu Edwards i postala mesto kom su tezili svi kvalitetni piloti zeljni nadmetanja. Tako su se na jednom mestu, osim Yeagera, nasli Scott Crossfield, Pete Everest, Iven Kincheloe, Joe Walker i mnogi drugi. Pocela je trka za sve vecim Machovim brojem i mada je Yeager na X-1A prvi dostigao Mach 2,4 ,njegov glavni doprinos je bio na zadatku tzv. “pratioca”, kada je na F-86 Sabre leteo uz probni avion pri uzletanju i sletanju, kontrolisuci stanje aviona, razgovarajuci sa pilotom i dajuci pri vanrednim situacijama dragocene savete kojima je cesto spasavao zivot kolege u probnom avionu.Tu se i formirao najveci deo legende o njemu-bio je nesto kao otac svih pilota u Edwardsu koji stalno i brizno bdi nad njima.

Burna karijera

 Prostor nam ne dozvoljava da navedemo puno anegdota koje cine milje legende o Chucku Yeageru, a sve one nisu vezane za nadzvucne brzine. Pomenucemo ovde februar 1954, i bazu Kadena na Okinawi gde je vrsio testiranje sovjetskog lovca MiG-15. Severnokorejski pilot Kim-Sok-Ho prebegao je ovim avionom za nagradu od $ 100.000 i tako pruzio priliku Amerikancima da detaljno ispitaju svog glavnog protivnika na nebu tokom korejskog rata. Posle detaljnih testova utvrdjeno je da su prednosti MiG-15 nad F-86 bile u ubrzanju, plafonu leta i penjanju, a sa druge strane Sabre je bio mnogo stabilniji, sa vecom brzinom u horizontalnoj i vertikalnoj ravni kao i pri obrusavanju. MiG nije mogao da se izvuce iz kovita, i nakon sto upadne u kovit, uputstva koja su imali piloti su glasila da postave palicu upravljaca prema vertikalnoj beloj liniji nacrtanoj na instrumentalnoj tabli. Ako se posle 3 okreta ne izvede iz kovita, imali su naredjenje da napuste avion. Ovde napominjemo da su ova uputstva dobili severno-korejski piloti, a ne znamo da li su ista imali i sovjetski piloti. Osim navedenog, problemi MiG-15 su bili propinjanje, losa presurizacija kabine i ceste eksplozije pomocne gorivne pumpe kao i nepostojanje ikakvog mehanizma za upozoravanje na pretece prevlacenje. Nacin na koji je ispitan plafon leta je indikator neverovatnih sposobnosti Chucka Yeagera-prvi probni pilot je MiG-om dostigao 48000 stopa i nije mogao da se popne na vecu visinu zbog nedovoljne zalihe kiseonika. Potom je na istom avionu uzleteo Yeager i sa F-86 u pratnji popeo se na 51000 stopa što je bio apsolutni plafon leta za F-86, a zatim dostigao 55600 stopa i bez problema kružio na toj visini, što znači da je njegova fiziološka potreba za kiseonikom bila neuporedivo manja! Pojedini američki piloti  su bili kategorični u tvrdnji da MiG-15 moze u obrusavanju preci u supersonicni let, tako da je Yeager odlucio da pokusa da probije zvucni zid u sovjetskom lovcu iako nije imao nikakva uputstva ni prirucnike koje bi prethodno proucio. U obrusavanju sa 50000 stopa dostigao je brzinu od 0,98 Macha s tim da se iz istog izvukao tek na 12000 stopa. Niti jednom, tokom testova, nije pokusana borba u vazduhu izmedju MiG-15 i F-86, a kada je jedan pukovnik, veteran iz Koreje, insistirao na tome, Yeager mu je odgovorio da ishod borbe vise zavisi od iskustva i sposobnosti pilota nego od karakteristika aviona. Da bi to dokazao, uzleteo je na F-86 a pukovnik na MiG-u, pobedio u vazdusnoj borbi, sleteo, zamenio mesta sa pukovnikom, uzleteo na MiG-u i ponovo pobedio pukovnika koji je sada leteo na F-86.

Potom slede prekomanda u Nemacku, gde je bio zapovednik puka Sejbrova (njegov puk pobedjivao je u gadjanjima ciljeva u vazduhu i na zemlji zato sto je Chuck trazio da se zakucaju ekseri oko lezista mitraljeza na F-86 kako bi ih stabilizovao pri trzaju), put u Moskvu i susret sa Sergejem Mikojanom, glavnim sovjetskim probnim pilotom i bratom Artema Mikojana, glavnog konstruktora MiG-15 (gde se iznenadio koliko Mikojan zna o njemu, ukljucujuci i letove na Okinawi)-komandant Vazduhoplovne skole za trening vojnih astronauta i probnih pilota u bazi Edwards-tura u Vijetnamu i 127 borbenih letova na B-57 kao komandant 405.puka-unapredjenje u brigadnog generala...i penzionisanje,1975.godine.

Poznata je cinjenica da je ego pilota, pogotovo pilota-lovaca, neizmeran. Yeagerov ratni drug, Clarence “Bud” Anderson, i sam as sa 16  pobeda, upitan jednom prilikom: ”Zar Chuck Yeager nije najbolji pilot kog ste ikad videli?”, odgovorio je “Jeste...osim dok se brijem!” Niko, medjutim, ne moze reci da je brigadni general Charles Yeager, covek koji je za zivota postao legenda, u bilo kojoj prilici iskazao takvu osobinu, jer to ne bi prilicilo njemu, koji je bio i ostao čovek pravog kova-the man with the right stuff.

autor: dr Aleksandar Mutavdžić

obrada: Dejan Vukmirović

Copyright © AirSerbia 2002.