početna strana

VRHUNAC I PROPAST IRAČKE VAZDUHOPLOVNE MOĆI

Iračko RV 1974-2003

autor teksta: Igor Božinovski

prevod sa makedonskog: Dejan Vukmirović

Nastanak iračke države

Britanci napuštaju Irak

Arapsko - izraelski ratovi

Vrhunac i propast iračke vazduhoplovne moći

Iračko - iranski rat (1980-1988)

Kraj iračke vojne dominacije

Kraj iračke vojne dominacije

Nedugo po završetku iračko-iranskog rata, Sadam Husein poveo je svoju zemlju u novu vojnu "avanturu". Naime, 2. avgusta 1990. godine, glomazna iračka vojna mašinerija okupirala je malu arapsku državu Kuvajt. Za vreme vojnih operacija u zauzimanju Kuvajta, iračani su izgubili 39 letelica, gubitak koji se kompenzirao zaplenjivanjem 8 kuvajtskih borbenih aviona tipa Mirage F1BK/CK. Uporedo sa diplomatskim naporima za okončanje iračke okupacije Kuvajta, međunarodna zajednica intenzivno se pripremala za eventualnu vojnu operaciju protiv iračkih snaga, nešto što je postalo sasvim realno otkako je Irak svojim postupcima demonstrirao rešenost da zadrži Kuvajt pod svoju kontrolu.

Inspektori Ujedinjenih Nacija ispred iračkog helikoptera tipa

Mi-8TB

(photo: AirForces Monthly)

Uoči vojne konfrotacije sa međunarodnom zajednicom, Irak je imao šesto po veličini vazduhoplovstvo u svetskim razmerama, koje je u to vreme imalo na raspolaganju preko 650 borbenih aviona i oko 500 helikoptera, od kojih je najmanje 120 bilo u stanju da izvede borbena dejstva. Sa ovakvim kapacitetima Sadam Husein se suprotstavio broju od 2614 savezničkih letelica, koje su rat za oslobođenje Kuvajta počele 17. januara 1991. godine.

Za vreme operacije Desert Storm u 375 betonskih skloništa bilo je uništeno 141 letelica. Na slici se mogu videti ostaci aviona tipa

 Pilatus PC-9

 (photo: AirInternational)

Za vreme operacije Desert Storm, koja je trajala samo 43 dana, saveznički vazduhoplovi izveli su 109 876 avio-poletanja, pri čemu je u borbenim dejstvima izgubljeno 38 borbenih aviona i 5 helikoptera najvećim delom kao razultat dejstva iračke protiv-vazdušne odbrane. Naime, superiorna saveznička avijacija za veoma kratko vreme neutralizovala je i dovela na sam rub uništenja iračko ratno vazduhoplovstvo, koje je u direktnom sukobu sa saveznicima izgubilo 193 letelice (36 oborenih, 141 uništeno na zemlji dok su se nalazili u nekom od ukupno 375 uništenih betonskih skloništa i 16 uništeno ili zaplenjeno pri povlačenju iračana iz Kuvajta). Suočen sa ogromnm gubicima iračkog RV-a, Sadam Husein, na veliko iznenađenje svetske javnosti, donosi hazardersku odluku da prebaci 137 svojih aviona na "bezbedno" u susedni Iran.

Danas Irak više ne poseduje transportne avione tipa Iljušin IL-76. Slika IL-76 iz dobrih starih vremena.

(photo: Johal Ljungdahl)

Na taj način iračko ratno vazduhoplovstvo ostalo je "kraće" za: 12 borbenih aviona MiG-23, 7 borbenih aviona MiG-25, 4 borbena aviona MiG-29, 24 borbena aviona Mirage F1, 4 jurišna aviona Su-20, 40 jurišna aviona Su-22, 7 jurišnih aviona Su-25, sva 24 frontovska bombardera Suhoj Su-24 i svih 15 aviona tipa Iljušin IL-76 (uključujući i dva IL-76MD iračke AWACS modifikacije Adnan). Uzimajući u obzir činjenicu da Iran nikada nije vratio iračke avione, a ujedno dobar deo tih letelica i danas su operativni u sastavu iranskog ratnog vazduhoplovstva, slobodno se može zaključiti da ukupni gubici iračkog RV-a za vreme trajanja Zalivskog rata iznose 330 letelica! Neslavni utisak za iračko ratno vazduhoplovstvo dopunjuje i činjenica da je ono za vreme vojnog sukoba uspelo da obori samo jedan američki borbeni avion tipa  F/A-18C Hornet, pobeda koja se pripisuje lovcu-presretaču tipa MiG-25P.

Za razliku od iračkog RV-a, avijacija iračke kopnene vojske, za vreme Zalivskog rata, pretrpela je minimalne gubitke, što je Sadamu Huseinu omogućilo da iskoristi ovu komponentu iračkih oružanih snaga za suzbijanje neuspešnih oružanih ustanaka koji su, u proleće 1991. godine, izbili u severnom i u južnom delu Iraka. Pri tome, avijacija iračke kopnene vojske, koristeći avione Pilatus PC-7 i Pilatus PC-9, kao i helikoptere Bo 105, Mi-8 i Мi-24/25, u nekoliko navrata, u toku marta 1991. godine, sa upotrebom hemijskog i biološkog oružja dejstvovala je protiv kurdskih pobunjenika na severu zemlje.

Ovakve nehumane operacije iračke vojske bile su sankcionisane od strane UN, koje su odobrile uvođenje tzv. "zone zabranjenog leta", i koja je za Irak značila i još uvek znači zabranu pristupa i kontrole sopstvenom vazdušnom prostoru, a koja se proteže severno od 36 paralele i južno od 33 paralele

(photo: AirForces Monthly, obrada Mavro)

Kao rezultat dugogodišnjih međunarodnih sankcija za uvoz oružja i vojne oprme, drastičan nedostatak rezervnih delova i teška oštećenja infrastrukture, operativna gotovost iračkih vazduhoplovnih snaga, početkom 2003. godine našla se na veoma niskom nivou. Ovakve procene potvrđuju i mnogobrojni analitički izveštaji zapadnih obaveštajnih službi, prema kojima sada, početkom 2003. godine, iračko RV poseduje oko 250 borbenih aviona, od kojih su samo 80 operativni. Istovremeno u sastavu avijacije iračke kopnene vojske se nalazi oko 250 helikoptera, od kojih su oko 60 u stanju da izvedu borbena dejstva. Sve ovo jasno govori da vazduhoplovna moć Iraka danas ne predstavlja ozbiljnu opasnost za oružane snage SAD-a i Velike Britanije, koje, uzgred rečeno, ni u kom slučaju ne smeju da potcene mogućnost iračkih vazduhoplovnih snaga da dejstvuju hemijskim i biološkim oružjem.

Procene govore da Irak još uvek poseduje oko 40 protivoklopnih helikoptera Gazelle

(photo: The Encyclopedia of 20th Century Air Warfare)

Copyright © Igor Bozinovski

prevod i obrada © Dejan Vukmirovic

AirSerbia 2003.